Англосаксонска мисија:Препис разговора са сведоком
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
_____________________________
Англосаксонска мисија
Звучни запис разговора са сведоком снимљен јануара 2010.Кликните овде да погледате видео запис
Почетак интервјуа
Бил Рајан (БР): Желим да вам се захвалим што иступате, а што ми је одмах било јасно, када сам прочитао ваш писани извештај, са неким веома значајним информацијама које треба јавно саопштити. Наш задатак у Пројекту Камелот је да вам помогнемо да допрете до људи који су довољно свесни да схвате шта ви то говорите, зашто је то важно, и да то сагледају заједно са другим информацијама које можда имају.
За почетак, можете ли нам рећи шта сте то спремни да кажете о себи, о вашој прошлости... само уопштено, оно шта мислите да је у реду да поделите са нама о томе како сте се нашли у позицији да дођете до информација о којима ћете овде да известите.
Сведок (Св): Добро. Мислим да информације које сам већ поделио са вама, неће изазвати „земљотрес“. Рекао бих да су многи људи то већ разумели на основу информација које су доступне на интернету.
Ако су информације које вам пружам на било који начин посебне, а сматрам да их треба обелоданити, јер долазе из прве руке и да оне који желе могу слободно да их употребе и информишу се. То је мој основни став о томе.
Што се мене тиче, провео сам дуго времена у војсци, а затим заузимао висок положај у Лондон Ситију, а у оквиру обе институције сам био веома близак са догађајима који су тајно стварани, тајно, у име групе људи - не могу да кажем да је то било у име нације или заједнице, јер то свакако није био случај - већ је то свакако нешто што има везе са групом људи чији интереси леже унутар њих самих и онога што раде како би изнудили дешавање низа догађаја.
Гледајући сада на прошле догађаје и касно увиђајући, видим сасвим јасно да су били веома успешни у томе што раде. И осећам на основу онога што знам, да им време истиче.
Дакле, хронологија коју ћу да опишем је некако... и то је погодан назив, заиста, јер негде почиње и негде се завршава а ти људи су врло добро свесни тога.
Приближавамо се критичним тренуцима о којима сви расправљају у овом трену. Тога сам веома свестан. Међутим, информације које доносим, могле би да додају мало „меса на кости“ како би други људи размислили.
А што се тиче истинитости свега, могу само да вам кажем да је оно што ћу рећи истина, иако много људи могу да помисле да је то само утисак. Сасвим сам задовољан и тако. Али то је моје искуство, и то је оно што ћу да поделим са вама.БР: Добро. Било би сјајно ако бисте раздвојили информације до којих сте дошли из прве руке, онда када сте физички били присутни на састанцима са некима од тих људи, од осталих информација до којих сте дошли на више субјективан начин, а које можете да сматрате поузданим. Важно је да се раздвоји порекло информација. Али за вас, наравно, и за многе друге људе који ће ово да читају, то заправо формира подударне слике. Зар не?
Св: Да. Мислим да је то важно. Мислим да овако нешто мора да се подудара. И наравно ту је и субјективни елемент, хоћу да кажем да то не могу да порекнем. Али, знате, све то може да се посматра субјективно, али исто тако и из тачке гледишта сведока. Надам се да ће мој опис бити такав да ће људи моћи да виде мимо мојих субјективних осећања и да ће да допру до језгра онога што се дешава.
БР: Тачно. Да ли бисте још могли да додате мало детаља о групи о којој говорите. Да ли ова група има неко име којим себе назива? Да ли је ово група коју ће људи који ово читају да препознају када унакрсно повежу информације?
Св: И сâм сам имао потешкоће покушавајући да опишем ове људе. Назвао сам их „Банда побратима“. Такође сам их назвао и „над - влада“. Има и других имена којима сам могао да их назовем, нека од њих су увредљива и то би било заслужено [смех]. Али мислим да је најбољи начин, најразумнији начин да се ови људи опишу, тако да људи могу да разумеју ко су они, ако би их назвао једном врстом над-владе, јер то је оно што они раде.
БР: Да ли говоримо о Британцима, или је састав међународног карактера?
Св: На састанку на који ћу се позвати касније, били су само Британци, а неки од њих су веома добро познате особе које би људи у Великој Британији одмах препознали. Читаоци који нису из Велике Британије би можда морали мало да истражују. Али неки од њих су националне личности.
БР: Да ли су то личности из политике? Или можда припадају „племенитој класи“, да тако кажем?
Св: Да, има мало аристократије, а неки од њих су сасвим аристократског порекла. Један кога сам идентификовао на том састанку, високи је политичар. Двојица су високе личности из полиције, а један из војске. Обојица су позната широм нације и обојица су кључне фигуре, саветници владе - у овом тренутку.
БР: Пошто је присутна политичка компонента, да ли та политичка компонента долази из обе партије?
Св: Не, ова висока политичка компонента припада британском десничарском крилу, Конзервативној партији.
БР: Добро. Да због америчких читалаца кажемо, био би то еквивалент Републиканској партији.
Св: Да.
БР: У реду. То је дакле, унутрашња група која у Британији функционише, што ће многи амерички читаоци овог преписа препознати по аналогији - као тајна америчка влада. Говорите о политичарима иза сцене, који су и даље веома утицајни, повезани са полицијом и војском. Има ли тамо и америчких војних веза?
Св: Да.
БР: Добро.
Св: Једна значајна војна фигура, сада је у пензији, али је активна у саветовању владе.
БР: У реду. Да ли знате, или сте чули било какве расправе о било каквом учешћу црквених власти или Ватикана или било које друге светске религије? Да ли је нешто овако поменуто као део њиховог стратешког планирања свега овога?
Св: Не уопште, али знам да је Енглеска Црква, нарочито, саучесник у свему што се дешава, потпун саучесник.
БР: У реду. И знате то због блиске везе између високих личности у Енглеској Цркви и групе са којом сте се састали у Лондон Ситију?
Св: Апсолутно. Не треба вам судски вештак да откријете да је тако. То је сасвим отворено.
БР: Добро. Да ли је ово све у основи масонерија?
Св: Апсолутно. У то нема сумње. Свако је критички проверен кроз тај процес, кроз масонски процес, а онда се међусобно састају.
Људи то треба да схвате. Постоје нивои у масонерији. Знате, већина масона уопште ништа не зна, они тамо углавном поштено раде свој посао и имају корист коју има неко ко је члан неког „клуба“. Али, то се провлачи кроз разне нивое. Неки људи говоре о „степенима“ или чему већ. Али зависи Ко је Ко. Хоћу да кажем, зависи коме може да се верује, кога је могуће окупити, код кога је власт, ко ће највероватније да развије више моћи.
А ови људи привлаче једни друге и удружују се, јер сви они имају заједнички циљ. Али, знате, није то баш само неки масонски циљ. То је нешто што може да се повеже са њим, али није са њим идентичан.
БР: Можете ли то да објасните мало јасније?
Св: Мислим да је ово најбоље објашњење: колико ја знам, масонерија је за ове људе само превозно средство. Омогућује им да се тихо и тајно окупљају иза затворених врата, да се упознају, да се осећају безбедно и сигурно, знајући са сигурношћу да оно што се на овим сусретима каже неће ићи даље. Такав један масонски елемент постоји и овде, али то све скупа има један сасвим другачији ниво.
На овом састанку о коме говорим, не сматрам да су ови људи припадали неком значајаном нивоу - довољно значајном за мене у то време - расправљали су о стварима које су већ биле договорене, планиране и усмераване. Састали су се заправо да би разменили информације, да би сазнали да ли добро иде и шта је потребно да се одржи на том путу.
БР: Значи, о стварима је већ одлучено на још вишем нивоу од овога. Да ли то кажете?
Св: То је веома јасно. Из онога што сам чуо, они нису били група која доноси одлуке. Они су били попут акционе групе. Било је потребно да се састану како би заједно расправили шта треба да се уради, или шта је све урађено, а шта би требало да буде урађено. А онда се разиђу, врате се послу који, као резултат ових састанака треба да обаве.
БР: Добро. Ви сте присуствовали једном састанку?
Св: Само једном.
БР: А у ком својству сте били присутни овом састанку?
Св: Пуком случајношћу! Мислио сам да је у питању уобичајени тромесечни састанак, јер сам на списку у и-меилу препознао уобичајена имена, а на њему је било и моје име. Али, тада сам, због високог положаја који сам заузимао у Ситију, помислио да је сасвим нормално да и ја будем означен за ову врсту састанка.
И тако, када сам стигао на састанак, место одржавања није било исто као раније. Била је то просторија еснафске компаније, што је прилично необично, али не толико да бих се питао зашто. Отишао сам на састанак и видео да то није састанак који сам очекивао. Верујем да сам био позван... због позиције коју сам заузимао и зато што су веровали да сам, као и они, био један од њих.
БР: Значи ви сте били укључени јер су вас већ познавали. Сматрали су да сте поуздан играч.
Св: Апсолутно. Да. Био сам поуздан играч. Био сам извршилац. Био сам један од људи који је, на мом нивоу у оквиру организације, завршавао послове.
БР: Добро.
Св: Сматрали су ме за таквог. Многи су ме већ неко време познавали, чак и они на највишим положајима. Ословљавали смо се личним именима, и томе слично. Био сам редовно позиван на разне функције, друштвене функције, и такве ствари, где сам се упознао са некима од њих а и они са мном.
И тако, ствари су ишле лако, сасвим професионално, ништа необично, и мада су њихове намере, активности и врсте одлука које су доносили бивале алармантне, ја сам их, све у свему, игнорисао. Изгледа необично, али један део мене је хтео да игнорише оно што се дешава.
БР: Хоћете ли да кажете да су на овом конкретном састанку о коме говоримо, били у великој мери присутни људи који су вам били познати, и да сте и раније били на састанцима са њима, али да је овај пут то био другачији састанак, јер је одржан на другом месту и са другачијим дневним редом, иако су делегати у основи били из те исте групе? Да ли сте то рекли?
Св: Не, не баш. Познавао сам већину учесника, али не све. Присуствовало је око 25 или 30 људи. Састанак је изгледао прилично неформално, знате, људи су упознавали једни друге, поново се упознавали као што то људи раде. Није било ничега необичног у вези са тим. Тек када је тема састанка почела да се назире, моје запрепашћење је почело да расте због онога што је речено.
БР: Да ли је то био формалан састанак, за столом, са председавајућим, са бележницама, чашама за воду, и таквим стварима?
Св: Ништа слично. Нико није хватао белешке, нити било шта од поменутог. То је заправо био састанак иза затворених врата где су људи причали о себи, неки су добили прилику да кажу шта су њихове бриге, скачући на друге ствари за које су мислили да су за њих од интереса.
А онда су причали о некаквој „хронологији догађаја“ коју су антиципирали, да треба да буде на курсу, и било је пуно забринутости што није. И шта је требало по тој хронологији да се деси што се није десило, и шта су акције које ће се предузети да се то деси.
Ово је место где су ствари почеле да постају прилично надреалне - јер никада нисам био у друштву људи који су овако говорили.
Група људи са којом сам био веома близак, људи који раде у Ситију, који припадају различитим познатим финансијским одборима, а неки од њих сасвим другачијим одборима, али сви они припадају истој организацији. То су невидљиви људи, већина људи не зна ко су они. Ја их знам. Познајем их по виђењу, знам их по имену. Познајем их по ономе што раде.
Мене су изненадили неки други људи који су тада били присутни. Тројица других посебно. Било је више људи који су припадали нивоу њиховог типа и које нисам могао да идентификујем, али тројицу значајних сасвим сигурно.
БР: Добро, када је овај састанак одржан? Хајде да кажемо датум.
Св: У реду. Говорим о 2005. години. То је било након општих избора у мају - када је Блер поново изабран. Састанак је одржан негде у јуну те године.
БР: Да ли је у реду да уђе у запис да је било јуна?
Св: Јуна 2005., у реду је. Да.
БР: У реду. Питам се сада да ли бисте могли да објасните о чему је расправљано на том састанку.
Св: Као што сам поменуо, био сам прилично изненађен када сам видео колико је људи било тамо. Било је неколико дискусија које су покривале неколико ставки, или ствари које су се у то време догађале у свету, тако да је поведена прилично велика расправа о безбедности у земљи. Једна од те три кључне особе је сада преузела улогу над овом... заправо то ради сада. Он је сада тамо. Он је на том положају сада.
Велика ствар у то време био је Ирак. То је било на дневном реду, али такође, што изненађује, било је пуно разговора и прича о Ирану. Али оно што ме је изненадило и заиста разрогачило очи, било је помињање, отворено помињање - ови људи су комотно разговарали, без свађе и вике - али су говорили комотно о невољности Израела да нападне и испровоцира Иран на оружану акцију. Од овога ми се стварно подигла коса на глави.
Изгледало је као да је израелска влада била везана оним што се овде дешава и да има улогу која је била диктирана ван граница Израела. Годину дана касније, Израел је напао базе Хезболаха у Либану којe подржава Иран.
И онда још једна ствар која је искочила и које се сасвим јасно сећам, поменули су да Јапан као да не жели да изазове хаос у кинеском финансијском сектору.
Стварно нисам могао да разумем зашто су причали о томе и зашто је то имало било какав значај. Чуо сам да је јапанска влада, или онi у Јапану, присиљена или јој је наређено да уради нешто што би уништило или успорило успон Кине ка финансијској моћи.
Поменуто је да је раст Кине сувише нагао и да је највећу корист од тог имала кинеска војска, која се модернизовала, углавном новцем који су добијали са светског тржишта.
А онда... е, овде не могу да не будем субјективан, Биле. Јер у том тренутку, сећам сe, почео сам да се осећаm веома лоше због тога о чему се говорило, и веома забринут због тога што је речено.
Ја сам био на периферији тог састанка и осетио сам како узнемиреност у мени расте, јер се о овој теми разговор водио спонтано. Тема никоме није најпре најављена. Са тим су већ били упознати.
Онда се повео отворен разговор о томе где и када ће бити употребљено биолошко оружје и који је прави тренутак. Изгледа да је прави тренутак увек од кључног значаја.
А онда су наставили разговор о томе како Иран мора војно да се ангажује како би се изазвала жељена војна реакција Кине.
Јасно се очекивало да Иран буде подстакнут на неку врсту оружаног сукоба са Западом, и да му Кина притекне у помоћ. Овим подстицањем, Кина или Иран би требало да употреби неку врсту тактичког нуклеарног оружја.
Као што сам поменуо, ови људи нису доносили одлуке. Расправљали су о нечему што је већ планирано и само су размењивали информације. И бивало је јасно, како је разговор одмицао, да је централно питање састанка било када ће „балон да буде пуштен“ - када све ово треба да се деси.
Други разговори су били усредсређени на питања финансија, ресурса, заштите имовине, као и контроле тих средстава и довођење удаљене имовине. Ако желите, сада можемо да прођемо кроз овај ланац догађаја, Билe.
БР: Ја бих стварно радо прошао кроз што више детаља, колико је то могуће.
Св: Добро. Дакле, као што сам већ поменуо, било је потребно да било Кина било Иран буде крив што је први употребио нуклеарно оружје, како би се оправдала следећа фаза.
То сам већ рекао, и то је анегдота која не може бити потврђена. Али информације са овог састанка, а и са неких других страна, показују да Иран заиста има тактичке нуклеарне потенцијале у овом тренутку. Они га не развијају. Имају га.
БР: Неки кажу да су га можда добили од Руса. Имате ли неку идеју о томе?
Св: Ја верујем да су добили od Кине.
БР: Од Кине... у реду.
Св: Кинеска технологија је годинама у употреби у њиховим ракетним системима. Они такође добијају ракетну технологију и од Руса, али то су углавном ракетни системи земља-ваздух, такве ствари - одбрамбено оружје. Технологија тактичких ракета долази преко Кине.
БР: Да ли имате нека стручна знања о овој теми из своје војне прошлости?
Св: Да, имам.
БР: Добро, то значи да сте на овом састанку, где сте све ово чули, били у могућности да то слушате као стручно војно лице, са војним искуством, и да разумете стратешки и тактички шта је то што су говорили и зашто.
Св: О, апсолутно. Могао сам чак и да се убацим и исправим терминологију коју су користили, јер верујем да су погрешно разумели, али они су о томе говорили најбоље што су могли.
БР: У реду.
Св: Јесте, знам много о типовима оружја и система наоружања уопште.
БР: Општи системи наоружања; сигурно. Добро, вратимо се тамо где смо били, код оне мале фусноте коју сте ставили, рекавши да сте осећали као да је то нека анегдота, али сте истовремено имаји поверења у то мишљење да Иран тренутно заиста има нуклеарне капацитете.
Св: Да, али ако могу ово да кажем сада, Биле, пре него што заборавим... анегдота у том смислу да расправа не помиње да их Иран нема. Дискусија је ишла у смеру да Иран има а не да нема то оружје. Мислим да би се та разлика осетила - да нису имали оружје. Није речено да они НЕМАЈУ то оружје. Разговор је ишао у смеру који је наговештавао да оружје већ имају.
БР: Разумем. Не желим да вас скренем са теме, али постоји могућа аналогија са ирачком ситуацијом, у којој су Западне владе и војске, било да заиста знају истину или не, свакако говориле јавности да су ирачки војни капацитети далеко већи него што заиста јесу. Да ли је могуће да је овде било неких заблуда у односу на капацитете Ирана? Или мислите да су заиста знали шта Иранци имају и шта могу да ураде?
Св: Нормално је направити поређење са Ираком. Међутим, у овом контексту, мислим да би то могло да нас заведе.
Подршка коју је Ирак добио током ирачко - иранског рата, била је углавном са Запада. И наравно, под „Западом“ морамо да подразумевамо и Израел, тако да би вероватноћа да је Ирак нуклеарно оружје добио а да га није сам произвео, била изузетно мала.
Друга страна медаље је Иран. Иран је имао сталну подршку Кине, касније и Русије, а такође и других земаља. Војно тржиште је веома отворено и ту можемо да укључимо чак и Француску која сасвим самостално извози своје оружје где год може.
БР: Да.
Св: Чак упркос конвенцијама о продаји оружја иностранству. Али, то иде мало даље. Говоримо о једној земљи коју је друга земља сасвим лепо користила током револуционарног периода - земља коју су видели као непријатеља свих западних земаља, а такође и заливских држава.
БР: Кажете ли да је Кина користила Иран?Св: Да, Кина. Обе земље користе једна другу, наравно. Кинеска економија нагло расте. Не знам да ли је достигла врхунац или не, али ја не говорим о томе. Међутим, судећи према количини оружја и нивоу техничке експертизе коју Иран добија од кинеске војске - изгледа незамисливо да у пошиљкама које тамо иду, нема нуклеарног оружја, било да то потпада под директну контролу Иранске револуционарне гарде или здружено, Ирана и Кине. Не можете бити сигурни.
Али да се вратимо на оно што сам раније рекао, да је на том састанку претпоставка била - и било је сасвим јасно - да Иранци такво оружје имају у поседу, јер другачије није речено.
Бр: Јасно. Оно о чему ћете наставити да говорите, биће о томе како је та сарадња између Ирана и Кине требало да се искористи да се дође до Кине - јер Кина је главна мета. Да ли је то тачно?
Св: Тако је. Кина је била главна мета, још барем од средине седамдесетих - и опет, ова информација потиче од треће стране, тако да не могу да вам за то дам било какве директне доказе из прве руке - али одувек је то била Кина. Увек је Кина била главна мета у овом периоду.
Бр: Мм хм.
Св: Она је то и сада и цела прича је око тога како да натерају и направe сценарио у коме је овај тип... - биће ратa, Билe; биће ратa - како то да разумеју и како да то буде вероватно свима онима који живе овде на Западу?
Начин да то постане вероватно јесте да се државе као Иран искористe као жртвени јарац да употребe нуклеарно оружје како би се измамио нуклеарни одговор.
БР: Који је разлог да се Кина преваром уведе у рат?
Св: Кина ће тада доћи у помоћ Ирану, веома брзо. Говоримо о „Путевима за Јерусалим“. И не треба да изненади да Кинези имају свој „Пут за Јерусалим“, да тако кажем, јер ту је нафта - њихова жила куцавица - и где би њихова моћ могла да се прошири и постане далеко већа него што је сада.
БР: Нисам разумео шта сте мислили под Јерусалимом. Да ли је то метафора везана за Иран?
Св: Да. То је била моја метафора. Иако то нисам поменуо раније, они говоре о „путу за Јерусалим“. Људи као Бенџамин Натањаху доста користе ову метафору. Обама ју је користио. Верујем да је и председник Кине заиста користио. Име му је Ху Ђинтао. Користили су ову метафору.
БР: Нисам то знао.
Св: Јесте. Ту се тај пут простире. Да ли се простире ка Техерану и иде у једном правцу? Или преко Техерана поново долази и на другу страну?
БР: У реду, у основи користите то као метафору за постизање жељеног циља, нешто до чега се дошло и што је постигнуто.
Св: Тако је.
БР: Добро. Кажете дакле, да постоји дугорочни план који је давно донет, да се створи ситуација, да се постави шаховска табла, глобална шаховска табла, како би се започео рат против Кине. То кажете.
Св: Да, у кратким цртама. Разумели сте. То је читав низ догађаја, а многи од њих су реализовани. И опет могу само да нагласим да изгледа да им је време критично.
БР: Шта се све догодило, шта тек треба да се деси, и шта је евентуални развој плана да би се догодило све што су замислили?
Св: План је да се опет потпали фитиљ на Блиском истоку, према коме би сви претходни сукоби на Блиском истоку изгледали као играрија.
Планирана је употреба нуклеарног оружја, и да поновим, намера је да се створи атмосфера хаоса и екстремног страха, не само на Западу већ широм света, и да се на Западу успостави обједињена тоталитарна власт; а да би то могло да се уради, потребно је најпре политички и друштвено елиминисати Кину.
БР: Они на тај начин убијају две муве једним ударцем. Имају оправдање за стварање, како то многи на интернету кажу, Светске владе, осим што Кина ту није укључена. Говорите о снажном савезу Западних земаља против нових претњи.
Св: Западне земље нарочито, али мислим да треба да укључимо и Јапан.
БР: А шта је са Русијом? Где је ту Русија?
Св: Ја верујем да је и Русија у игри, али немам доказе. Из неких разлога, Русија не би реаговала, и моја је претпоставка да је садашња руска влада руку под руку са контролорима овде на Западу.
БР: Хм. Дакле, кажете да на том састанку Русија није помињана као главни фактор.
Св: Не, баш никакав. Поменута је само у оквиру идеје да се изазове хаос широм света. То би значило каснију употребу биолошког оружја, широко распрострањену несташицу хране, што ће да погоди угрожене земље широм света, а потом масовна глад и болести.
Русија је поменута само једном, то ми је чудно и то не могу да објасним, можда неко други може. Никако ми не улази у главу. Али, на овом састанку је поменуто: „да се изазове кинеска војска да нападне источну Русију“. Не могу то да одредим, нити знам зашто је поменуто на састанку - једноставно не знам.
БР: Добро. Да се вратим на оно што сам поменуо пре једног минута у вези убијања две муве једним ударцем. Један циљ је да се успостави обједињени савез Западних земаља са неком врстом основе за тоталитарни рат услед „ванредног стања“, и са снажном контролом. А други аспект је заправо распаљивање ватре овог рата, који ће резултирати свим врстама хаоса и вероватно огромним бројем мртвих људи у неком делу света.
Св: Да.
БР: Кинеско становништво? Или сви на планети? Да ли је то део плана за смањење популације? Шта су рекли?
Св: Било је речи о коришћењу биолошких агенаса налик грипу који би се проширио попут пожара. На овом састанку то нису поменули, али сада знам да ће да нападне народе на генетској основи, не све. Како би се то догодило... Нисам генетичар, заиста не знам. Можемо само да претпоставимо да је на неки начин повезан са ДНК.
Бр: Мм хм.
Св: И разлике које су откривене у ДНК. Зна се које су то разлике и могуће је направити вирусе који убијају веома брзо.
БР: Кажете, дакле, да су вируси генетски циљани?
Св: Да.
БР: Генетски циљани на одређену расу или чак и више од тога?
Св: На расу. У то могу бити сасвим сигуран. Они говоре о изумирању читавог једног дела људске расе, и да то ураде генетским путем.
Бр: Заиста? Да ли су то поменули на овом састанку, баш тим речима?
Св: Не баш. Ово су моји појмови. Али ово је поменуто, и ја се овако сећам и тумачим.
БР: Добро.
Св: Али на то дефинитивно највише алудира.
БР: Да ли као разлог за елиминисање Кинеза наводе то што су они главна група која се не уклапа у глобалне планове? Или им је то изговор да смање читаву светску популацију, укључујући и народе Западних земаља?
Св: То је веома добро питање и колико могу да видим, оно је хипотетичко. Опет, на њега вам могу дати одговор. Посматрано из личног угла, дефинитивно изгледа као да је циљ смањење становништва у свету на ниво који би будућа светска влада могла да контролише, како то она жели. У противном, не би било могуће.
Смучи ми се само што говорим о томе сада, заиста. Смучи ми се при помисли да би тако нешто могли да ураде, и да су о таквим стварима уопште говорили. Они хладно хоће да сведу становништво до нивоа којим „може да се управља“.
БР: Можете ли да кажете нешто конкретније, о ком броју или проценту је било речи?
Св: Да. Говорили су о половини.
Бр: Ау. То је много људи.
Св: Да. Јесте.
БР: Добро.
Св: Да се смањи за половину.
БР: То је онда значи више него само Кинези. То би био одговор на питање, зар не?
Св: Просле нуклеарне размене - а верујем да ће доћи до ограничене нуклеарне размене - доћи ће до неке врсте примирја. О томе се разговарало, они предвиђају брз прекид ватре, али не пре него што милиони већ буду мртви, углавном на Блиском истоку.
Вероватно је овде реч о Израелу, становништво ће бити жртвовано. Такође Сирија, Либан и вероватно Ирак, дефинитивно Иран, знате, велики градови, електране и тако даље и томе слично. А онда прекид ватре, пре него што се максимално размахне.
БР: Прекид ватре...? Ау. Извините што вас прекидам. Прекид ватре пре него што се сасвим размахне?
Св: Да, то је као нека врста покера, где они унапред знају какве ће карте бити подељене. Они знају да тај сценарио може да се изведе а и да може да се оконча прекидом ватре. Дакле, имаћемо прекид ватре, и то је тренутак када ће догађаји почети стварно да се развијају.
БР: Да ли знате како?
Св: Да. Када буде употребљено биолошко оружје.
БР: Ох...
Св: Ово ће да створи услове у којима ће бити могућа употреба биолошког оружја. И можете онда да замислите свет, сада ће то бити свет после нуклеарног рата, или ограниченог нуклеарног рата, у хаосу, финансијском колапсу, када тоталитарне владе долазе на своје место.
БР: И доста оштећена инфраструктура.
Св: Људи ће живети у потпуном страху и паници - то је следеће што ће да се деси. Имаћете сценарио... и о томе је било речи, а могу детаљније о томе да говорим, како ће људе све више да контролишу а да нико неће да се препире о томе шта ће да се деси, јер су своју сигурност и безбедност сада чврсто предали у руке оних који кажу да могу најбоље да их заштите.
У хаосу који настаје после нуклеарног рата, биће употребљено биолошко оружје на такав начин да неће бити било какве структуре нити ће било где бити сигурно да би се било ко супротставио оваквој врсти биолошког напада.
Треба и то рећи, за оне који тога нису свесни, да је биолошко оружје подједнако ефикасно као и нуклеарно, траје само неко време - то је све.
БР: Да. Добро, да ли ће се распоређивање биолошког оружја након прекида ватре десити тајно, изненада људи почињу да се разбољевају и нико не зна откуд то? Или ће бити отворено и веома очигледно?
Св: Не верујем да би било отворено, јер кинески народ ће бити погођен грипом! Дакле, наступиће епидемије грипа широм света, можда у земљи попут Кине - или саме Кине, јер Кина је поменута - као неко ко ће највише да пати.
БР: Добро. Да сте кинески војни командант, шта бисте урадили у овој ситуацији? Претпостављамо да бисте се осветили.
Св: Да, свакако. Одмазда коју би кинеске оружане снаге могле да обезбеде није као она на Западу. Тип оружја које Запад може да примени врло, врло брзо, далеко превазилази било шта што је у технолошком смислу на располагању кинеским оружаним снагама у овом тренутку - иако су све бољи како време пролази.
Али, када говорим о Кини, говоримо о Народноослободилачкој војсци, народној војсци, која може да се окупи веома брзо, а ви говорите о масовним покретима трупа у зоне где могу да се ангажују са својом супротстављеном страном.
У овој врсти размене, која ће бити нуклеарног типа... зато сам поменуо на самом почетку... рат ће најпре бити конвенционалан, затим ће брзо да прерасте у нуклеарни, било да Иран или Кина буду испровоцирани да први употребе то оружје, јер неће бити у положају да се бране адекватно против онога што Запад може да уради конвенционалним а да при том не употреби нуклеарно оружје.
БР: Добро. Дакле, Кинези ће морати да крену у превентивни напад.
Св: Да, све друге могућности биће им одузете... могућност одмазде ће им бити ускраћена веома брзо и не би имали времена да се опораве.
БР: У реду, управо сте објаснили околности пред прекид ватре, када ће Кина бити изазвана да употреби нуклеарно оружје.
Св: Ја мислим да је најбоље да то погледамо у фазама. Дакле, говоримо о свим врстама конвенционалног рата; тај рат затим измамљује Кинезе или Иранце да употребе нуклеарно оружје.
БР: Добро.
Св: Вероватније Иран, како се рат не би проширио. Затим говоримо о размени оружја, а онда о прекиду ватре пре него што се деси нешто што више није ограничено на географско подручје.
Бр: Како то изгледа? Је ли глобалног типа? На пример, да ли говорите о нуклеарном оружју на америчкој територији, у Европи, и тако даље?
Св: Не, глобални нуклеарни рат није помињан.
БР: Добро.
Св: Искључиво је географског карактера, Блиски Исток.
БР: Добро. Дакле, неки људи би овај сукоб назвали Армагедоном, ратом који је био прорекнут.
Св: Да. Тако је. За оне који посматрају на тај начин, знате, сигурно је да се истиче време у коме ће једна оваква ствар да се деси. Али вероватно не на начин на који они то мисле, јер ја ово не могу да нагласим довољно: људи ће генерално бити доведени у такво стање панике и страха да ће свуда да пожеле снажну власт.
Неће их звати тоталитарном влашћу; биће то војне власти уз још увек присутне цивилне власти, али ће оне бити сувишне. Све одлуке доносиће војска - исто као што је у Авганистану, или раније у Ираку. Командни генерал преузима сцену. Он одлучује.
Треба то да замислимо као у некој земљи у којој имате цивилну власт иза које стоји војска која одлучује, где је такозвана изабрана влада готово сувишна. Власт заснована на војсци, обезбеђиваће сигурност људима који живе у овим земљама, а које тек треба да буду погођене овом врстом напада.
БР: Добро. Када овај низ догађаја треба да се догоди по вашем најдубљем убеђењу?
Св: Колико ја знам ... кроз 18 месеци. Дефинитивно пре 2012.
БР: Уреду.
Св: Или негде током 2012. године.
БР: У реду, неко ко чита ово питаће: Добро, ово је значи то о чему су расправљали 2005. Како можете да знате да је овај план и даље актуелан, да се ствари нису радикално промениле, да га у потпуности нису напустили, да није било неког великог заокрета или епифаније? Како сте тако сигурни да план и даље важи?
Св: Због догађаја који су се десили после 2005. Мислим да је то вероватно најразумљивији начин гледања. Већ смо имали такозвани финансијски колапс. То уопште није био колапс. Била је то централизација финансијске моћи. То се догодило. Свакако да се је догодило у Сједињеним Америчким Државама. Скоро да је сасвим сигурно да се десило и у Великој Британији. Скоро да је сасвим сигурно да се десило у Француској и у Немачкој. Дакле, сви кључни играчи у Западном свету централизовали су своја финансијска средства.
БР: Да ли је и о овоме расправљано на састанку?
Св: Да! Добар део састанка био је посвећен разговору о томе како ће ово да се догоди. Имајте на уму где је састанак био одржан - у Лондон ситију. Сити јесте финансијски центар света, ту нема дилеме.
БР: Кажете, дакле, да су се све те ствари десиле тачно онако како је планирано.
Св: Тачно тако - и све неопходне припреме које треба да буду обављене пре него што се овакав један сукоб догоди, све је то већ постављено на своје место.
Бр: Као на пример? На шта мислите?
Св: Па, ви кажете да кључне фигуре преузимају. Узмимо само један пример одавде кога вероватно већина људи у Великој Британији није свесна, а то је да негде око 500.000 људи ради у сектору приватног обезбеђења у Британији, што је далеко више од војске Велике Британије. Британска војска је далеко мања од тога. Војска Велике Британије има тек пар стотина хиљада људи. Ти кажеш да 500.000 људи тренутно ради у индустрији приватног обезбеђења.
Е сада, пре 2005., није постојао пропис који то регулише. Није постојала обука за њих. Није било уједињења те људске силе. А иза сцене - и то је нешто чега људи треба да буду свесни, нарочито они који живе у Великој Британији - 2001. је постојао Закон о индустрији приватног обезбеђења.
Тај закон каже да сви који раде у приватном сектору морају да прођу извесну обуку. Такође, мора да их провери полиција. Каквог смисла има да полиција проверава некога ко ради у области такве врсте обезбеђења.
Те полицијске провере... све се то сазна. Није то само да ли сте починили злочин или не. Верујте ми, можете да сазнате много више о појединцу кроз полицијску проверу.
А онда, ту је и обука. Комплетна обука бави се управљањем конфликтима: шта да урадите у време сукоба, како њима да управљате, како да их контролишете. И онда уче како да користе контролисану силу. Отуда се она протеже.
БР: Ви дакле говорите о руковању проблемима грађанских немира и тако даље. То је све припрема за то.
Св: Управо тако. Можете да погледате протесте који су се десили након инвазије на Ирак 2003. овде у Великој Британији, у Западној Европи и у САД, али углавном у Западној Европи. Скоро као да је био масовни устанак против рата у Ираку. То се више неће поновити. Нема више тога.
Али, људи у овој индустрији треба да буду законито овлашћени како би радили свој посао јер ће они и даље да раде на заштити имовине, дакле, радиће свој посао. У тренутку док о овоме разговарамо, Удружење радника у индустрији обезбеђења, тражи и добија додатна овлашћења, преко свега што су већ добили. Већ су добили дозволу да легално раде у цивилном окружењу. Сада добијају додатна полицијска овлашћења која су им потребна.
И то не само они у британској безбедносној индустрији, већ и они који се називају „цивилни извршитељи“: надзорници паркирања, и томе слично; полицајаци позорници, они који помажу полицији да ради свој посао, добијају овлашћења у сразмери са обавезама што је потребно како би им омогућили да ефикасно обављају посао. Дакле, говоримо о овлашћењима за хапшење и притвор; говоримо о оваквим стварима. И то ће да се догоди.
БР: Да ли знате да се ово дешава и у другим западним земљама?
Св: То се већ десило у другим западним земљама као што су Француска и Немачка, где неколико полицијских снага ради заједно. Немате више једну полицију, као што је некада било, коју бисте могли да препознате и кажете: Ово је полиција. Постоје друге агенције и све оне имају слична овлашћења.
Али, оваквих снага у безбедоносној индустрији Велике Британије једноставно нема у овом тренутку. Оне већ постоје у САД и то је модел који се у принципу овде користи.
БР: Добро. Пре него што сте говорили о овим детаљима, причали смо о развоју плана - и питао сам вас шта бисте одговорили некоме ко би желео да зна како можете да будете толико сигурни да је ово мање - више у току, иако сте састанку присуствовали пре четири године.
Св: Пре скоро пет година.
Бр: Готово пет. Да.
Св: Да. Биле, све што могу да кажем је да се узме у обзир оно што сам поменуо, и ако некоме „зазвони звоно“ - истинитост онога што сам рекао могу да провере, ако то желе да ураде.
БР: Да.
Св: Није све скривено. Они не могу све да сакрију, делове слагалице је могуће склопити и открити да је то све прилично поуздано.
БР: Да. Морам да признам, јесте веома веродостојно, и врло је отрежњавајуће. На самом почетку нашег разговора, рекли сте да... ово је моја парафраза... рекли сте да је, са њихове тачке гледишта, ово трка са временом. Зашто?
Св: Постоји много ствари које ће се дешавати у наредних неколико година и све то има везе са моћи. Нешто од тога, ни ја у потпуности не разумем, да будем искрен. Али, од онога што разумем, у великој мери се дешава посредовање у власти, и у принципу они који су контролисали већину друштва, и то не само стотинама година, већ хиљадама година, желе да наставе контролу. А да би то постигли, мора да буде произведен след догађаја како би се то десило. Оно што сам управо описао, вероватно је први део.
Тако ћемо да кренемо у овај рат, онда после тога... и не могу да вам дам временски оквир када ће то да се деси... десиће се геофизички догађај на Земљи који ће да утиче на све.
До тог тренутка сви ћемо проћи кроз нуклеарни и биолошки рат. Становништво Земље, ако се то деси, биће драстично смањено. Када се овај геофизички догађај деси, они који преостану ће вероватно опет бити преполовљени. А ко преживи, одредиће ко ће да поведе свет и преживело становништво у наредно доба.
Дакле, ми говоримо о добу после катаклизме. Ко ће бити задужен? Ко ће да контролише? Цела прича је о томе. И зато су толико очајни да се све деси у одређеном временском оквиру. У супротном, они губе.
БР: У реду. Дозволите ми да сада преузмем улогу ђавољег адвоката, а ви разговарајте са мном са становишта некога ко има продубљено војно искуство и ко познаје војнички начин размишљања. Чему рат и успостављање тоталитарне власти и атмосфере страха, и тако даље и тако даље, зашто је све то потребно ако ће већ да наступи велики геофизички догађај, како сте рекли, а што би додатно пореметило инфраструктуру, проузроковало много смртних случајева, и свакојаких кризних ситуација широм света, земљотреса, цунамија, и бог зна чега још? Само то било би довољно да оправда ванредно стање у већини земаља, а ове исте фракције лако би оправдале преузимања власти у таквој врсти ванредног стања. Зашто је рат део овог сценарија? Не разумем то.
Св: Ја мислим да на то треба да гледате из другог угла. После катаклизмичних догађаја, остаће мало или нимало структуре. А ако нема структуре, то значи да структура мора поново да се постави.
Структура треба да буде на свом месту пре него што се то деси, са неком врстом извесности да ће да преживи оно што ће доћи - тако да може да се дочека на обе ноге дан касније, и онда да остане на власти и има моћ коју је раније уживала.
БР: Значи, то је заправо оправдање за јачање критичних делова инфраструктуре у припреми за катаклизму која у обичним цивилним временима можда не би била толико јака. Да ли то кажете?
Св: Управо. И ја залазим у области где једино могу да дам субјективне ставове исто као и било које друго лице, али имам осећај, и то врло интуитиван осећај, да ће они то да ураде истовремено. Има прописно да поставе своје моћне базе. А једини начин да то ураде је ако створе околности да се то догоди, а то је сукоб.
Сви можемо да погледамо уназад кроз историју. Сваки рат је постигао циљ. Осим страдања и људске патње која уз то иде, циљ је увек постигнут. А циљ је увек на страни победника.
Ми дакле посматрамо један тоталитарни режим, који је, верујем, већ ионако тоталитаран. Мислим, уопште нема демократије. Нико нема шта да каже. То је већ одлучено изнад било кога.
Ми не маримо ако је тако. Заиста нам није важно. Њима је важно, и њиховој моћи, и то је једино о чему се мисли. И верујем да, ако бисте се некако „прикључили“ на ментални склоп некога ко функционише на тај начин, разумели бисте шта ће да ураде и зашто то раде и зашто желе да контролишу завршницу и да буду на власти до краја, нетакнути, јер овај геофизички догађај је могуће преживети.
БР: Да ли имате било какве назнаке када је то? То подразумева, из онога што сте рекли, да очекују да се нешто догоди 2012. Да ли је ово догађај за 2012.?
Св: Не, ово није центрирано око 21. децембра 2012. Ја не знам шта ће да се деси 21. децембра, 2012.
Имам јаке сумње да ће то бити нешто друго, можда нешто лепо за свакога. Стварно не знам. Али свакако у то време, бићемо у сукобу који ће трајати онолико дуго колико је потребно. Али ми говоримо о неколико година после 2012. када ће овај геофизички догађај да се деси. Моја је процена да ће то да се деси током мог живота.
БР: Добро. Дозволите ми да поновим овај развој догађаја које описујете: размена нуклеарних удара и прекид ватре, а затим употреба биолошког оружја... кажете да ће ово довести до таквог хаоса да ће проћи генерације човечанства док све не буде обновљено. А током тог времена мораће да постоји нека врста тешке тоталитарне инфраструктуре како би се носили са свиме овиме током ванредног стања и поновне изградње. А онда, у неко доба, десиће се овај велики геофизички догађај, али они морају да отпочну што пре. Да ли је то тачно?
Св: То је тачно. Тако је.
БР: Да ли мислите да они знају када ће то да се деси? Или мислите да они мисле да ће то само да се деси „некада“?
Св: Да. Мислим да они имају добру представу када ће да се догоди. Не знам када је то. Међутим, имам веома снажан осећај да ће то да се догоди током мог живота, рецимо у року од 20 година. Вероватно бих могао да идем и даље - од сада па у наредних десет година, од сада до у наредних пет година.
БР: Хм.
Св: Знате, стварно не знам. Волео бих да знам. То је нешто што бих волео да знам, али сада смо ушли у период када овај геофизички догађај треба ускоро да се деси, ако узмемо у обзир време које је прошло од последњег оваквог догађаја, пре око 11.500 година, и да се дешава од прилике сваких 11.500 година, циклично. Сада треба да се понови.
БР: Да.
Св: У којој мери ће то утицати на свет, може само да се замисли, а сигуран сам да постоји план за непредвиђене ситуације у овом тренутку за наступ таквог догађаја, јер верујем да је широко познат у тим круговима. Њима је јасно да ће то да се деси. Они поседују сигурно сазнање да ће да се деси. Могуће је да имају временски оквир и изгледа вероватно да је тако. Опет, то је једна од оних ствари - било би незамисливо да не знају. Хоћу да кажем, највећи мозгови на свету раде за њих на овоме. Знате? И они знају све о томе, а ја лично, не.
БР: Да ли је о овоме уопште било речи на састанку?
Св: Не, о томе се није отворено говорило. Дозволите ми да укратко поновим о чему се разговарало на састанку:
Иран ће бити нападнут, вероватно у року од 18 месеци. Кина ће доћи у помоћ Ирану, како би заштитила своје интересе. Иран или Кина, употребиће нуклеарно оружје, а Израел ће да их на то изазове. Већи део Блиског Истока биће претворен у пустош. Милиони ће умрети у веома кратком периоду. И из неког разлога има и ово, а ја не могу да вам кажем зашто: Кина ће насилно ући у делове Русије како би продужила линију прекида ватре. Стога, биолошко оружје ће бити примењено против Кине. Кина ће „навући прехладу“.
И колико ја разумем, већ 50 година постоји нека врста злог савеза Велике Британије и САД и других западних сила са ванземаљцима, а то укључује и Јапан.
И, опет, када говоримо о тој злослутној вези са ванземаљцима, она је у контексту црних пројеката, а то је опет, размена технологија која се дешава већ неко значајно време. Дакле, постоји то ангажовање, које ја у потпуности не могу да објасним.
И, такође, схватио сам да постоје хуманији и алтруистичнији ванземаљски ентитети који раде против ове временске линије и који некако одржавају несигурну равнотежу, без учешћа у било каквој директној интервенцији. И опет, не могу то у потпуности да објасним, али то је одређено интуитивно осећање да се ово дешава, а постоје и други аспекти мог искуства који су ме навели да ово кажем - али то је нека друга прича.
Дакле, ми говоримо да Западне силе траже „савршени рат“ - и да на томе раде током 20. века и све до данас, јер овај план потиче још одавно. Говоримо да је овај развој догађаја у употреби деценијама или стотинама година.
Ја такође мислим да је веома важно да се ово повеже са другом референцом коју сам до сада чуо неколико пута: зове се АНГЛОСАКСОНСКА МИСИЈА. Осећам да је важно да и ово кажем јер може код неких људи да одјекне пошто мислим да није поменуто раније.
БР: Чуо сам тај израз раније. Не желим сада да се удаљавам, али оно што ми се овде не допада - и што сам стварно почео да разумем и што, на основу тога што кажете, представља велику зебњу - је да је разлог зашто се зове Англосаксонска мисија тај што је у основи план да се збришу Кинези, тако да после катаклизме, а када се ствари обнове, Англосаксонци ће бити ти који ће бити у позицији да обнове и наследе нову Земљу, без икога у њиховој близини. Да ли је то тачно?
Св: Да ли је све то тачно, ја стварно не знам, али сложио бих се са вама. Барем током 20. века, па чак и раније, током 19. и 18. века, историја овога света је углавном вођена са Запада и са северног региона планете. Други су покушали, али нису успели.
И може се са сигурношћу рећи да су Први и Други светски рат произведени ратови. У то сам сасвим сигуран. А коришћени су као одскочна даска да стигну тамо где се сада налазе. Сваки историчар ће вам рећи, да се то није десило, не ово се не би догодило. Не бисмо имали Уједињене нације, Сједињене Америчке Државе не би постале суперсила за тако кратко време. Они су постали велесила током четири године рата. И на крају су добили и нуклеарно оружје.
Мој је осећај да људи треба све ово да уврсте у своје личне планове. Запад постаје доминантна сила у свету. Ту нема дилеме.
БР: Гледајући на то уназад, може да се види једна врста дугорочне стратегије која се протеже кроз неколико генерација, мада тада није могла да се види шума од дрвећа.
СВ: То је природа људи - заиста. Знате, ми само живимо наше животе са нашим породицама и онима који су нам блиски, најбоље што можемо. Није баш честа појава да подигнемо главу и добро погледамо око себе како би видели шта се заиста дешава. Бојим се да нам то баш не иде добро од руке.
Ја сам добар пример. Био сам укључен у многе ствари, држао сам погнуту главу, гледао своја посла и игнорисао оно што се дешава, вероватно све то несвесно негирајући, све док нисам заиста имао шта о томе да кажем.
БР: Да. Само једно лично запажање, мора бити да је прилично тешко живети са оваквим личним искуством, будући да сте учествовали у разговорима и знајући да то није само нека фантазија зато што сте чули како ови људи, смејући се, причају о томе.
Св: Па, било је сасвим неформално. Мислим, они су били веома комотни док су разговарали о томе.
Како да боље опишем људе о којима говорим? Људи о којима говорим су људи који одишу силом. Они изазивају страх. Они захтевају послушност и тако ми Бога, имају је! И узгред они диктирају такозваним изабраним владама које имамо у парламенту или у Вашингтону или у Берлину или Паризу. Ови људи одишу таквом врстом моћи, и шта више од тога могу да кажем?
Сигуран сам да су и други људи наишли на такве особе у животу. Не постоји трунчица саосећајности у њима. Из њих не избија никаква духовна топлина, напротив. Они су хладни и прорачунати. Да употребим згодан израз „путер им се не би отопио у устима“.
БР: Многи људи нагађају да на неком нивоу, можда не на нивоу људи са којима сте били на састанку, али на неком нивоу, у овој влади иза сцене која организује и управља овим планом, лежи не - људска интелигенција.
Један од аргумената за то је да је потребно огромно, дугорочно размишљање, стратешки лукаво, да планирају дешавања током много генерација, што је резултат изузетно високе интелигенције, потребне да се ова „игра шаха“ одиграва у тако огромној сразмери. Зато неки људи, укључујући и мене, сугеришу да мора бити да не - људска интелигенција стоји иза свега овога.
Св: Да. И моје мишљење је да је ова интелигенција невероватно логична, без емпатије, без љубави, бриге, разумевања или саосећања. Они су хладни и прорачунати и логични мимо сваке логике која је нама блиска. Они иду и много даље од тога - они су врхунски интелигентни људи. То су људи који могу да дају одговоре на тешка питања заиста не трепћући очима. Они су веома, веома бистри људи, али само у смислу да им је логика изузетна.
БР: Шта обични људи могу да ураде? Како да реагују? Како да размишљају? Да ли ви лично мислите да је то неизбежно? Да ли мислите да смо сви на неки начин осуђени?
Св: Не, апсолутно не. Често сам размишљао о томе, Биле, и ово је, наравно, моје лични виђење: Издржаћемо. Али да бисмо издржали, ни један човек не треба више да ради за њих. Треба да престанемо да радимо за њих. Не треба да реагујемо насилно против њих, јер онда они побеђују. Они би волели да се то деси, онда имају оправдање. Они опстају на страху и насиљу - на реакцији коју производи страх. То би за њих било исто што и пчеле за мед. Они би волели да се то догоди.
Потребна је ненасилна реакција: једноставно не радити више у њихову корист. Ево једног поређења, Биле. Био је један човек кога је историја углавном игнорисала. То је Француз, по имену Жан Жоре. Увек ме изненади зашто ова невероватна личност никада није ушла у историјске књиге. Веома је добро познат у Француској, у неким круговима, али није широко познат.
Он је предвидео Први светски рат. Желео је да се Међународни раднички покрет не ослања на краљевску породицу и племство, и кад читате о њему сами ћете ово пронаћи. Само неколико месеци пре избијања рата, када је извршен атентат на надвојводу Фердинанда, Жоре је убијен у француском кафеу. Убили су га. Убијен је на лицу места, а са њим је нестао и тај покрет.
Пред почетак Првог светског рата, он је видео један натпис на зиду. Видео је како се аристократија и европске краљевске породице међусобно сукобљавају, у великој бици. Знао је да су Француска, Немачка и Велика Британија индустријализоване нације. Он је даље схватио, пошто су индустријализоване, да ће следећи рат бити индустријски рат, где би могло да погине на милионе људи.
Формирао је покрет који су неки назвали комунистичким. Био је то Међународни раднички покрет који није имао никакве везе са политиком. Његова замисао је била да обичан човек не треба ништа да чини, да не иде у рат, да само остане код куће и онда од рата не би било ништа.
Ја лично верујем да ако би ненасиље било прихваћено и ако би људи постали свеснији онога што се дешава, онда би ти људи врло, врло брзо изгубили моћ коју имају. Они се хране влашћу. Хране се страхом. И зато, ако им одузмете те елементе, они постају немоћни. Ми смо им потребни да би радили то што раде. Сами то не могу, иако би у сваком случају били веома опасни, али не могу да ураде све сами.
И то би била моја порука, пробудити се на час, видети шта се дешава око нас, без страха подићи главу, дубоко удахнути, погледати око себе, видети шта се дешава , а онда ће људи брзо да схвате: О да. У реду. Овим путем идемо. Тамо смо кренули и ја ту мало шта могу да учиним. Али, може се!
Као што сам рекао, не треба реаговати насилно. А ако су људи на позицијама на којима су овим људима потребни, само нека не раде за њих. Просто, нека престану да ради за њих. Ускратите им рад, јер њима су потребне трупе да ураде овај посао. Не говоримо само о људима у војсци. Говоримо о сваком појединачном цивилу у свим народима широм света. Само реците: Не, јер то нисмо ми. Ово не желимо да радимо.
То је избор који треба направити. Смешно је како то једноставно звучи. Мислим да то јесте једноставно урадити и да је у нашој моћи као људских бића, свесних и живих, бића која дишу, која међусобно имају саосећања, да то урадимо. Јер у противном, они ће наставити и оствариће своју завршницу.
БР: Да ли, на основу вашег личног војног искуства, мислите да има довољно људи у војсци који би рекли: Знате шта? Нисам се ја за ово пријавио. Ово нећу да радим. Или можда мислите да ће они да прихвате сва оправдања која постоје у овом тренутку?
Св: Све у свему, западне земље не мобилишу војску. То је професионална војска, која се тиме дичи. Дичи се што делује у име људи који су изабрали власт која их је послала да раде посао који раде. То је питање на које је веома тешко одговорити. И наравно, ове су јединице одлично обучене и у потпуности верују, као што сам и ја веровао док сам био у војсци, да посао који раде, раде из правих разлога.
Ако је постало јасно људима који имају оваква занимања - а то није само војска, говоримо о службама за хитне интервенције , полицији, свима онима који припадају индустрији безбедности, говоримо о свим овим људима. Ако се чуо довољан број оваквих гласова, онда они у војсци који немају значајне чинове, који немају посебне улоге у игри, пробудиће се када и било ко други.
Али не треба сметнути с ума да западне силе имају професионалне војне службе, и није лако тим младићима и девојкама објаснити да се не боре за праве људе.
БР: Наравно. Дозволите ми да поставим друго питање. Да ли је било речи о „сигурним или сигурнијим местима на којима треба бити“? Физички, мислим.
Св: Не, Не уопште.
БР: Ништа као, јужна хемисфера је безбедна, на северној хемисфери ће бити проблема? Ништа слично томе?
Св: Не, не на том састанку. То уопште није помињано.
БР: У реду. Следеће питање које бих хтео да поставим, које је фасцинантно за расправу међу људима који су окренути овој области, је једно лично питање: Зашто мислите да добронамерни ванземаљци, а сигуран сам да они постоје, зашто мислите да они неће да се умешају и кажу: Добро момци, ми се обично не уплићемо, али ово овде постаје озбиљно и ми нећемо да дозволимо да се то деси. Да ли је то могуће? Зашто се држе на дистанци?
Св: Прво важније ствари. „Ови добронамерни ванземаљци“ - Ја не волим да их зовем „ванземаљци“... Верујем да су ти људи ми и да смо ми они.
БР: Да.
Св: Они су ту били много дуже од режима који је на власти у овом тренутку. Овај садашњи режим, режим заснован на моћи, неки су их звали рептилима, и за мене не представља никакав проблем да их и ја тако зовем зато што управо тако изгледају - потпуно су бездушни. Они су присутни много, много дуже и они су ти који су стварно створили човечанство онаквим какво је оно данас.
Интервенције? Верујем да они интервенишу на најбољи могући начин. Али ми говоримо о бићима која су духовно веома еволуирала, као што је и људска раса веома духовно еволуирала - можда се зато толико често враћамо на ову планету.
Али, ови људи који су ми и ми они, као што сам поменуо, не виде време на исти начин као што то ми разумемо овде у физичком свету. За њих, 11.500 година је трептај ока. За њих је то ништа, а већ знају каква ће завршница бити. Они, као и ја, верују да режим који је тренутно на власти и који желе потпуну доминацију над земљом и свиме што је на њој, неће да победе. Њиховo се време ближи крају.
БР: На основу чега то осећате? Ово је веома важно за људе који читају овај препис, јер неки ће бити паралисани и шокирани информацијама које сте представили, мислећи: Боже, ми смо стварно заглавили овде .
Св: Да, ако то узмете са чисто физичке тачке гледишта. То не значи да сви ми имамо самоубилачке мисли, или нешто томе слично. Сви ми желимо и негујемо наше животе, сви. Ми волимо наше животе и желимо да их искусимо у потпуности и на најбољи могући начин.
Тренутно смо у томе спречени због овог режима koji je заснован на страху, све је то само страх. А наш највећи физички страх је страх од смрти а то је највећи део моћи коју они имају над нама, тај страх који могу да повећавају или смањују - а то и раде све време.
Не могу да се сетим тренутка када се то није дешавало, када тај страх није избијао а да ми нисмо реаговали како смо реаговали. Изгледа савршено природно. Али шта би било да није тако, да престанемо да се тако осећамо и кажемо: Ово је само страх. Ми можемо да га пребродимо, онда постајемо оно што смо ми стварно.
Ја још увек не верујем да у овом тренутку има довољно људи који знају ко су. Они себе дефинишу својим физичким постојањем, а све је то засновано на страху, што је циклична појава из које никако не могу да се извуку. А очигледно је да треба да пронађу пут који води из тог стања.
Ја лично верујем, када буду наступиле ове промене - ја то тако зовем, јер верујем да ће тако бити, да ће Земљина кора да се помери за око 30 степени, негде око 2.000 до 2.500 километара на југ, што ће да изазове нагле промене чији ће ефекти да трају веома дуго у будућности. Али, људска раса неће да изумре. Још увек ће бити овде. То је оно ми јесмо на крају крајева - оно смо што је наш ум. А што се тиче овог режима, какав је њихов ум такви су и они. То је разлог зашто раде све ово што раде, желе да контролишу завршетак.
Е сада, ако говоримо о интервенцији, ово је тренутак када ће „добронамерни ванземаљци“ да се укључе. Људи који су заправо ми, сада би могли да делују, али не знам. Имам снажан интуитивни осећај да ће бити тако, али у овом тренутку ситуација није погодна за такву врсту интервенције. Не сада.
Они сматрају да није право време. И у сваком случају, физички живот је само веома, веома мали део онога ко ми заиста јесмо, и зато колико важности треба томе придавати када знамо да пролазећи кроз ова врата на путу ка другим вратима, и онако идемо кући?
И зато, то је све што треба узети у обзир, а сигуран сам да има људи који би то могли да изложе далеко боље него што ја то сада чиним. Ја то могу да изложим само из сасвим личне тачке гледишта, и то је оно што интуитивно осећам да би могло да се деси. И кажем можда, знајући одлично да могу бити сигуран за самог себе да ће тако нешто да се догоди, и да само морамо да прођемо кроз бол на путу ка тој тачки када овај режим више неће имати моћ коју има.
Људи се буде, схватају шта се око њих дешава и стварно добро виде, подижу ниво свести, као никада раније, а онда ће све веома брзо да дође на своје место. А када се то деси, моћ коју ови људи имају има само да спадне са њих као пешкир, знате, има само да спадне, и видеће се ко су они стварно.
БР: То је врло инспиративна мисао. Да ли лично осећате да... Дозволите ми да наведем неколико могућности: Да до рат можда уопште не дође; да ће све просто да се распадне? Или да ће све то да пукне после рата, али пре катаклизме? БР: То је врло инспиративна мисао. Да ли лично осећате да... Дозволите ми да наведем неколико могућности: Да до рат можда уопште не дође; да ће све просто да се распадне? Или да ће све то да пукне после рата, али пре катаклизме? Или да ће све то да се распадне после катаклизме и они који су покорни наследиће Земљу, да кажемо тако?
Св: Да. Ово је изузетно добро питање. Размотримо две ствари: прва ствар је чиста решеност режима, због недостатка боље речи, чиста решеност да ово морају да обаве. Очајни су. Они иду пуном снагом да се то деси. Праве сценарио, тамо, овамо. Немилосрдно је, нема паузе, нема времена да се дах узме. А када се укаже прилика да се удахне, мислим, када људи почну да се опуштају, нешто ће већ да се појави да нас и даље задржи у стиску страха који су произвели.
Имају изузетно моћну, масовну силу, коју никако не треба потцењивати. То је таква сила која добре, поштене људе због стреса и страха, рано отера у гроб. Отуда то долази и види се тачно шта је.
Ако има довољно људи који могу да подигну ниво свести и виде шта се дешава, онда ће и сви остали подићи главе. Мислим да само једна или две особе треба да подигну главу и кажу: Да. Све је јасно, и сви остали ће се придружити. Затим ћете их видети широм света, у разним земљама, један нови осећај, осећај бољи од оног који смо имали раније, и то је све што се тиче појединаца који сами себи дају снагу признајући ко они заиста јесу.
И ту нема никакве мистике. Није то никакав дубоки култ нити било шта томе слично. Са религијом има врло мало везе. Тиче се у потпуности људског духа и свести коју проживљавамо и коју сви ми делимо и знамо да је без сумње део свих нас - али која је тренутно потиснута. Ми треба да прођемо поред тих сила које нас притискају не бисмо ли схватили ко смо. Када се то деси - све остало ће доћи сасвим природно и том режиму, опасном какав јесте - ово не могу да нагласим довољно: то су проклето опасни људи, изузетно опасни - доћи ће крај.
БР: Ово је веома блиско ономе о чему говори Дејвид Ајк. Изузетно блиско ономе о чему говори др Бил Дигл, и ономе о чему смо и ми говорили неколико пута.
Св: Да.
БР: То тамо се буди свест широм планете, а они очајнички покушавају да затворе поклопац и да убрзају своје планове како би успоставили контролу гвоздене песнице. Ствари би могле да се погоршају пре него што почне да бива боље, али у крајњем исходу, победа неће бити њихова, јер свест превазилази све силе и сву војну моћ и сва стратешка планирања која би они могли да успоставе. Ради се о колективној свести која се непрестано шири, као што се чини.
И овај разговор који сада водимо треба да одигра улогу у свему томе. Јер циљ није да се људи преплаше и да се сви завуку у бункере са резервама хране. Циљ је да кажемо: Слушај, не мора да буде овако, будемо ли велики какви јесмо, и храбри као што можемо да будемо, и јаки као што можемо да будемо, и схватимо ли ко заиста јесмо. И ако довољан број нас то уради, онда исход неће бити такав.
Св: Тако је. Ја иступам управо тим речима.Свестан сам да не говорим ништа посебно, али како што кажете, то треба да се понавља. Људи морају да буду свесни да има наде, и ствари не морају да буду такве какве јесу. Никада не морају да буду такве какве јесу. Могу да буду далеко, далеко боље.
Треба надвладати страх, људи треба да надвладају тај страх. Не треба да будемо психијатри нити психолози нити било шта томе слично - они се баве само умом. Не треба да будемо верске нити велике духовне вође да бисмо били свесни свега овога, јер све је то већ у нама. То је нераздвојиви део нас. Ствар је у томе како на себе гледамо и да тиме ко смо постанемо задовољни, тада ћемо знати шта се дешава и схватићемо да је то погрешно. И сви остали... има само да се прошири.
Чак и они који су били индоктринирани овим режимом страха неће моћи да се одупру, јер урадити то значило би одупрети се самоме себи и ономе што они стварно јесу. И то је дивна ствар, то је оно што овај универзум и ово комплетно искуство заиста јесу. И то ће учинити ово доба, ових последњих неколико хиљада година, да не буду... чак ни лоша успомена... рећићемо: Хм! Нешто смо научили из тога. У реду? А ми ћемо се побринути да се овако нешто не понови, и да особе које могу да произведу овакав страх, овде никада поново не задобију моћ.
Дакле, јесте, мислим да ови дани долазе и ако дођу на време - а „време“ је једна од речи које треба користити врло пажљиво, јер је овај режим у многоме заснован на времену, док људска свест временом није баш толико забринута, али они сигурно јесу јер се ради о физичкој природи Земље. Она неке ствари ради у одређено време. Знате већ, имамо годишња доба, пролеће, лето, јесен, зиму. Промене које долазе су само као још једно годишње доба.
Догодиће се геофизичка промена, још једно годишње доба, и једно свесно човечанство могло би то да искористи за себе и да заиста добро прође.
Знам да сте поменули безбедна места где би људи могли да оду. То заиста не знам. Али, из личног угла, ја знам где треба да будем, а то је место на коме сам сада. Да ли је безбедно или не, није важно, важно је да ту треба да будем управо сада, и то ми уопште не смета.
БР: Да. Када нас људи питају где би требало да буду, ми увек истичемо да је одговор различит за сваког појединца, и да зависи од ствари које нико други не може да зна осим њих самих.
Неки ће људи можда морати да остану где су, неко ће можда морати да отпутује, можда зато што са неким треба да се састане и да нешто ураде на неком другом месту. То зависи од толико много фактора, и није само питање објективне безбедности и где се треба сакрити. Више се тиче питања како можемо најбоље да применимо све своје способности и како да урадимо све што је потребно, шта год то било и због чега год да смо овде. То је нешто што је индивидуално.
Св: Апсолутно. Тако је. Ја мислим да што људи постају свеснији, то фактор страха више нестаје. Ми не живимо у том страху, тако да оно чега се неко раније плашио не мора више да буде разлог за страх појединца или групе људи. Напросто, страха више неће бити.
То не значи да неће бити никакве забринутости, нити бола или таквих ствари, наравно да хоће. Али поврх свега тога, страх који тренутно осећамо, страх од несигурности и непредвидиве природе ствари, нестаће - једноставно ће нестати. Оставиће нас да будемо људи какви јесмо, и мислим да је људска раса у целини дивна.
БР: Да. Дивно је да људи то прихвате, а то и ми често помињемо. Постоји један диван филм из 1984., са Џефом Бриџисом, зове се Starman. Он је посетилац ванземаљац који је овде добронамерно, покушавајући да разуме људску расу, јер се затекао у чудној ситуацији. Покушава да се врати кући.
Пред крај филма каже: Хоћете ли да вам кажем шта је то што је лепо код ваше врсте? Најбољи сте када је најгоре.
Никад нисам заборавио ту реченицу. Она говори о чињеници да људска раса има способност да превазиђе проблеме и да дубоко у себи произведе најбоље у најгорим околностима. И наравно, у војсци је таква ситуација готово традиционална, под изузетним притиском људи се понашају невероватно херојски, а наша реакција на притисак чини нас чудеснима.
Св: Да, то се више види у војсци јер се о томе извештава. Људска свест и начин на који постојимо у овом физичком свету показују изузетну отпорност. Згодно место које треба размотрити је да ми мислимо да понекада застанемо у етичком размишљању о неким стварима, али заправо није тако. Ствари се просто разликују од особе до особе и мислим да је то још једна дивна ствар, јер тако разговор може да иде у недоглед, а то је фантастично. Дијалог нам помаже да се много боље разумемо.
И мислим да то иде и даље од превазилажења застоја. Иде даље од тога. Превазилази оно што знамо да је етички исправно и томе слично. Када се ово деси, ствари се издижу на други ниво, и тада се наша отпорност тестира до крајности. Сви смо ми способни да чинимо дивне ствари и изгледа веома вероватно, да се ближимо врхунцу када ће та наша отпорност бити тестирана до екстрема.
Нагласићу поново да играмо против веома опасних људи, изузетно опасних људи, невероватно моћних. Из личног искуства знам да није много људи имало искуства из прве руке са тим типом енергије и како она одише, и како то утиче на човека... може толико да вам се смучи, да оболите до тачке слома. Или им се придружите, и будете им подређени и улизица у свему што желе да ураде, јер они који раде за њих и извршавају њихове уцене - а таквих је много - невероватно су послушни и невероватно сервилни. Они уопште нису оно што називамо „слободним духовима“. Знате, њих су преузели, они су њих преузели.
Можда би људи требало да почну да бивају свесни те моћи коју ови тренутно имају, и мислим да то још увек у потпуности нису схватили. Људи покушавају да виде између маргина како би сазнали шта се дешава и да дохвате делиће информација, а ти ће делићи бити веома, веома важни.
Али ако бисмо деловали против њих на било који начин, то би могло да буде прилично катастрофално. Ја сам имао такво искуство а мислим и многи други људи. Можда зато треба јасно да кажемо ко су они, и треба да се огласимо и будемо неустрашиви. Због тог страха... То је у основи свега што још увек постоји.
БР: Пре неколико дана када смо разговарали, говорили смо о тој њиховој врхунској ароганцији, коју сте ви доживели из прве руке, и коју је Џорџ Грин описао када смо се први пут срели и разговарали пре годину и девет месеци. Он је рекао: Они мисле да су победили. Више их ништа не брине. Не покушавају да ућуткају све алтернативне медије. Знате, није баш тако. Неће учинити неку разлику. Шта може пар гласова да измени? План ће бити извршен. Верују да ништа неће моћи да се промени, шта год ви или ја да кажемо.
Св: Слажем се са оним што је Џорџ Грин рекао. Он је то много боље објаснио од мене, јер управо је тако. Они су невероватно арогантни. Заједно уз друге атрибуте који их красе, ту је и та ароганција. Сасвим је опипљива. Да. И сасвим се пријатно осећају док то раде, потпуно им је удобно. Не скривају се и не шуњају. Хоћу да кажем, то су веома отворени људи, неки од њих су јавне личности.
БР: Добро. Да ли постоји нешто што смо пропустили? Да ли постоји нешто што сте желели да кажете, али нисте имали прилике да се тиме детаљније позабавите? Да ли постоји нешто што желите да додате а што вас ја нисам уопште питао?
Св: Мислим да има још оваквих прича које треба саопштити, јер ја сам потпуно свестан да људи треба да виде један пристојан ниво кредибилитета у ономе о чему сам овде говорио, и претпостављам да то никада није лако. Али, стварно могу да кажем да сам био свестан овог плана још од раних 70-их, премлад да у оно време разумем шта је то. У ствари, чинило ми се да се дешава нешто веома узбудљиво, и то је било први пут да сам чуо за постојање „Англосаксонске мисије“.
А када бих почео да говорим о детаљима које знам, и о конкретним именима и о ономе што је помињано и где сам ја био у то време, могао бих да угрозим Уредбу о службеној тајни, која ме још увек обавезује на тако много начина. Кажем да је то као у војсци. Да је у цивилном окружењу, онда не; осећам се срећним да говорим о томе.
Волео бих да постоји неки други начин на који бих могао да опишем друге догађаје који су вам познати, и то тако да ме људи разумеју много боље него што сам то овде објаснио. Онда би јасно видели одакле ја долазим, где сам био, и кроз шта сам прошао. Осећам да би онда људи могли далеко боље да појме оно што је речено.
Али ја заиста осећам да је оно што је речено до сада људима довољно, да ако то желе, сами потраже и „преврну неки камен“. А ако нештo значајно из тога изађе, што други људи могу да потврде, то би било фантастично. То би било добро, јер докази ... Знате, ја знам да је од кључног значаја да се уради нешто овако, а доказа као таквог нема. Постоји само једна особа која извештава о нечему што се десило пре пет година, пре свега, али постоји много, много већа прича у вези са оним што већ знате, и морамо да будемо веома пажљиви куда ћемо са њом.
БР: Постоје многи људи, наравно, који имају приступ истим информацијама као ви. То је познато хиљадама људи у области финансија, војске и политике. Нашироко је познато. Они представљају веома мали проценат светске популације, али је то и даље веома широко познато.
Св: Апсолутно. Да.
БР: Оно што увек подстичемо, а кажемо то опет и овде, је да охрабрујемо свакога ко има искуство из прве руке, или чак и из друге руке, из било ког аспекта, молимо Вас да иступите и да знате да је сигурност у бројности. Знајте да што више људи напусти строј и има храброст коју ви имате да отворено проговоре, више ће се чути, више ће се разумети, и цела ствар ће бити као котрљајућа грудва снега. Грудва се котрља. Врло је мала, али се котрља.
Св: О, јесте. Јесте. Доћи ће време да имена буду саопштена, ако буде довољно јавне подршке, и захтеваћемо одговоре од тих људи.
Када довољно плодова отпадне са дрвета доказа, онда ови људи могу бити прописно изазвани, а онда ћемо да видимо како се сасвим другачија прича, појављује из ове коју вам људи као ја саопштавају. Постаће реалнија, много реалнија. Ми то можемо да урадимо. Можемо људе да поведемо на задатак.
БР: Добро. У реду. Ово је веома, веома важно. Желео бих да завршим речима: Хвала вам на храбрости и хвала вам на вашем духу.
Св: Хвала и вама пуно, Биле.
Кликните овде да погледате видео запис
Молимо Вас, за верзију овог текста на енглеском језику кликните овде
__________________________
|
|
|
 |
